POČASNI PREDAVAČI I ČLANOVI UDRUŽENJA

SITKO

Akademik Sergij Pantelejmonovič Sitko (Сітько Сергій Пантелеймонович)

 

Doktor nuklearne fizike i matematike. Osnivač i direktor Naučno-istraživačkog centra za kvantnu medicinu, Vidhuk, Kijev (1986-2008). Zaslužni naučni radnik Ukrajine. Akademik Ukrajinske tehnološke akademije (rukovodilac odeljenja za nove medicinske tehnologije), predsednik Sveukrajinske asocijacije fizičara koji rade u medicini.

Tvorac Fizike živoga, jedan od tvoraca kvantne medicine, tvorac Mikrotalasne–rezonantne terapije, noseće metode kvantne medicine, priznate u zemljama bivšeg SSSR, SAD, u Kini, u zemljama Evrope, Južne Amerike… Nosilac ordena Belgijskog viteza za inovacije. Počasni član Komiteta za ljudska prava pri UN. Osnivač i direktor Instituta fizike živoga u Kijevu (od 2008.).

Dva puta nominovan za Nobelovu nagradu (1990 i 2000.). Nobelovu nagradu očekuje za………. 300 godina, jer, kako akademik Sitko kaže, svet će tek tada prihvatiti i razumeti njegovo učenje!!!

Predavač u Centru za edukaciju, Accademia integrativa, od 2008.g.

 

 

ALBERT

Albert Y.Grabovschiner Ph.D.

 

Jedan od osnivača i prvi predsednik Quantum Medicine Association, koja danas okuplja više od 50 organizacija Evrope, Azije i Amerike, čija delatnost je u oblasti kvantne medicine. Udruženje Quanttes je članica Asocijacije od 2007.

Direktor Instituta za kvantnu medicinu, predsednik Akademskog koncila pri Institutu.

Učesnik prvog Simpozijuma kvantno-informacione medicine, QIM, Beograd 2011.

 

 

POČASNI ČLANOVI

 

ciki

 gospodin Predrag-Pera Čikarić

 

Predsednik Udruženja paraplegičara za Rasinski okrug, predsednik Centra za samostalni život invalida, podružnica Kruševac, dobitnik Zlatnog grba Filip Višnjić Saveza slepih Srbije, vlasnik diplome amaterskog radio operatera za rad sa svim zemljama sveta „YU 1 XF“, diplome počasnog člana jedinstvenog radio-kluba za slepe „ Luj Braj“, sertifikata za kvantnu medicinu Centra za edukaciju, Accademia integrativa, dobitnik druge nagrade na 18-om Internacionalnom Haiku takmičenju Kusamakura, novembar 2013 .

Mladalački skok u reku Rasinu sa 18 godina ukrotiće njegovo fizičko telo. Duh i dušu mu još niko i ništa ne ukroti. Otvoreno, bez gorčine, pun neke neuhvatljive energije, koja pršti oko njega, govori o više od 40 godina „borbe za život i sa životom“, o 20 godina potpunog slepila za spoljašnji svet, ali magične unutrašnje jasnovidosti. Život naziva čudom: čudo što je ostao živ posle osmominutnog ostajanja pod vodom, posle skoka u vodu koji je prouzrokovao prelom vratnih pršljenova. Čudo što ne životari, već živi sadržajno, čak ispunjenije od većine „normalnog sveta“: pomaže ljudima, gradi, čita, dopisuje se, povezuje rastavljene, organizuje i učestvuje u pozorišnim predstavama i svečanostima namenjenim invalidima, peva i bekrija po rasinskim kafanama i piše…piše-Haiku, nalazeći inspiraciju po planinama, planinskim klancima „gde se plaše vuci i hajduci“. Svojim unutrašnjim jasnovidom-vidi, svojim onostranim čulima-oseća svu lepotu zvanu život i izražava sažetom Haiku formom:

Dvorogi mesec

opet presreće ponoć

iznad izvora.

cikaric