TRADICIONALNA DOMAĆA MEDICINA

tdm

 

 

U našem okruženju ne bismo mogli da govorimo o razvijenoj tradicionalnoj medicini. To ne znači da se narod na ovim prostorima nije bavio isceljivanjem, ali svi ti postupci su bili podložni mnogim promenama uzrokovanim, pre svega, čestim ratovima, migracijama, uticajima drugih zdravstvenih kultura. Sva vekovna znanja i iskustva su se prenosila mahom usmenim putem i nisu sistematizovana. Imamo i pisanu zaostavštinu upornih i učenih pojedinaca: Zaharije Orfelin, Vasa Pelagić, akademik Jovan Tucakov i njegovi saradnici, dr Risto Gostuški, prof Relja Katić i mnogi drugi neproučeni autori…

Srpsko narodno lečenje mahom se zasnivalo na savetima u ishrani, upotrebi lekovitog bilja, lekovitih mineralnih voda, neinvazivnih manuelnih tehnika (masaža, hiropraktika). Znalo se za lekovito dejstvo molitve, bajalica, svetih mesta… Sve ovo zahteva studiozno proučavanje, praktikovanje od strane stručnjaka i dobru sistematizaciju da bismo srpsko narodno lečenje mogli da nazovemo srpskom tradicionalnom medicinom.