ALTERNATIVNA MEDICINA

Alternativna medicina

 

TERMINOLOGIJA

Početna konfuzija nastaje u samoj terminologiji:

tradicionalna, alternativna, komplementarna, integrativna, holistička ili, možda, neka druga medicina.

ALTERNATIVNA MEDICINA lat. alternativa – izbor između dvoga, opredeljenje za jednu od dve mogućnosti. (M.Vujaklija – Leksikon stranih reči i izraza) je, pomalo, krivi naziv za mnoge dijagnosticko terapeutske postupke, jer se ljudi odavnina oslanjaju na akupunkturu, fitoterapiju, masažu, a tek unazad 200 godina (vreme postojanja “zapadne medicine”) imaju mogućnost izbora (fitoterapija ili farmakoterapija, na primer). Termin je “ušao“ u svakodnevnu upotrebu, tako da danas postoje mnoge klinike i kabineti, ordinacije, sa nazivom “alternativan”.

TRADICIONALNA MEDICINA lat.traditio: predanje, prenošenje s kolena na koleno, usmeno širenje priča, poruka, verovanja, običaj. Utemeljenje novih metoda pokazuje da je tzv. tradicionalna medicina (TM) osnov za mnoge metode novog doba, ali da termin nije sveobuhvatan.

KOMPLEMENTARNA MEDICINA lat.-complementarius-dopunski, koji dopunjuje, koji služi kao dopuna ili dodatak nečemu. Pojam koji je,možda, isključiv jer svi dijagnostičko terapeutski postupci (alternativni) mogu da budu potpuno samostalni. S tim u vezi, termin koji se dosta upotrebljava u SAD – CAM (complementary and alternative medicine).

INTEGRATIVNA MEDICINA lat.-integralis-integralan, celinski, koji sačinjava celinu. Sigurno je da se ove metode mogu primeniti zajedno sa dijagnostičkim i terapijskim postupcima konvencionalne medicine i da tako predstavljaju jednu celovitost. Ali, ne moraju! Pristup lečenju koji ima sve veću podršku, pre svega, stručnog kadra koji pripada konvencionalnoj, zapadnoj medicini. Nastao kao potreba prevazilaženja ograničenja, pre svega alopatske medicine ali i alternativne medicine. Ima za cilj da objedini oba sistema i da uspostavi tzv. holistički pristup.

Nije na odmet razjasniti i često upotrebljavane termine:

Alopatska medicina (grčki: alopathy drugi, bolest) – savremeni pristup zapadne, konvencionalne medicine: dejstvom na simptome supstancama ili postupcima koji imaju suprotno dejstvo od simptoma koji karakterišu stanje određene bolesti (antipiretici, analgetici, antihipertenzivi –mehanizam dejstva u samoj klasifikaciji).

Ovaj termin je 1842. godine skovao C.F.S. Hahnemann da bi naznačio razliku između uobičajene medicinske prakse i homeopatije, sistema terapije koji je on utemeljio.

Holistički pristup: termin holizam skovao je Džen Smats (Jan Smuts, 1870 – 1950) u knjizi – Holizam i evolucija – (Londonu 1926). Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos na grčkom – ceo) više nego zbir njenih sastavnih delova. U alternativnoj medicini sveobuhvatni pristup u kome se čovek posmatra kao jedinstvo tela, duše i duha (eng. whole –ceo, celovit )

 

ZAKONSKE REGULATIVE

 

U zakonodavnim dokumentima Srbije prihvaćeni su nazivi: tradicionalna medicina ( TM ), komplementarna i alternativna medicina. Sva tri naziva su u upotrebi.

Nacionalnu strategiju uvođenja tradicionalne medicine (TM), komplementarne i alternativne medicine u integrativnu zdravstvenu zaštitu Srbije određuju:

1. Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 107/05)

2. Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike (Službeni glasnik RS, br 119/07)

3. Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Službeni glasnik RS, br 119/07 )

4. Pravilnik o planu i programu edukacije usvojen od strane Komisije za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije.

 

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI iz 2005 g.

 

Zakon je izjednačio TM sa zapadnom medicinom i dao pravo pacijentu, time i obavezu zdravstvenom radniku, da dobije obaveštenje i, između ostalog, o alternativnim metodama lečenja (Pravo na obaveštenje, čl.28 )

• Član 235

• Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene stručno neosporene tradicionalne, komplementarne alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama»

• Član 236

• Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo.

• Član 237‏

• Za svoj rad zdravstveni radnici koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu i materijalnu odgovornost.

 

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA, NAČINU I POSTUPKU OBAVLJANJA METODA I POSTUPAKA TRADICIONALNE MEDICINE

 

Metode i postupci tradicionalne medicine (Član 4.) mogu se obavljati kao metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije.

 

Metode dijagnostike i lečenja alternativne medicine su sledeće:

 

1) Ajurveda;

2) Akupunktura i srodne tehnike;

3) Tradicionalna kineska medicina;

4) Homeopatija;

5) Fitoterapija;

6) Kvantna medicina i srodne tehnike;

7) Kiropraktika i primenjena kineziologija;

8) Makrobiotika;

9) Tradicionalna domaća medicina.

 

Metode rehabilitacije alternativne medicine su sledeće:

 

1) Apiterapija;

2) Aroma-terapija;

3) Či Gong vežbe;

4) Duhovna energetska medicina;

5) Energetska terapija, Reiki;

6) Detekcija štetnih zračenja;

7) Joga vežbe;

8) Porodični raspored;

9) Tai Či Čuan vežbe.
Ovaj Pravilnik određuje i bliže uslove u pogledu kadra, prostorija, opreme, lekovova i medicinskih sredstava.

 

ORGANIZOVANJE EDUKACIJE

 

Prema Pravilniku postupak kontinuirane edukacije mogu sprovoditi:

fakulteti, škole zdravstvene struke, zdravstvene ustanove, privatna praksa, udruženja i ustanove.

Pravilnik određuje forme edukacije :

kongresi, simpozijumi, kursevi, seminari, studijski boravci, drugi oblici stručnih sastanaka, objavljivanje članaka, u stručnim i naučnim časopisima i publikacijama, rešavanje testova u pismenoj ili elektronskoj formi.

Programi namenjeni zdravstvenim radnicima su u sistemu medicinske postdiplomske kontinuirane edukacije i podležu postupku akreditacije od strane Zdravstvenog saveta Ministarstva zdravlja Republike Srbije, najvišeg akreditacionog tela za kontinuiranu, postdiplomsku edukaciju zdravstvenih radnika.

Svaki akreditovan vid edukacije ulazi u sistem obnove licence (dozvole za rad) za zdravstvene radnike.

Od 2008.g. Udruženje organizuje kontinuiranu edukaciju putem kurseva, koji su akreditovani od strane Zdravstvenog saveta.

Član je međunarodne asocijacije, Quantum medicine association, od 2007.

Edukacija je organizovana po nivoima: osnovni, viši nivo i autorizovani kursevi

 

POSTUPAK DOBIJANJA DOZVOLE ZA RAD

 

Posle završene edukacije zdravstveni radnik se upisuje u Registar praktičara profesionalnog udruženja i podnosi zahtev za dobijanje dozvole za rad (licenca) Komisiji za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja R Srbije (Postupak za izdavanje dozvole za obavljanje tradicionalne medicine).