TERMINOLOGIJA
Početna konfuzija nastaje u samoj terminologiji:
tradicionalna, alternativna, komplementarna, integrativna, holistička ili, možda, neka druga medicina.
ALTERNATIVNA MEDICINA lat. alternativa – izbor između dvoga, opredeljenje za jednu od dve mogućnosti. (M.Vujaklija – Leksikon stranih reči i izraza) je, pomalo, krivi naziv za mnoge dijagnosticko terapeutske postupke, jer se ljudi odavnina oslanjaju na akupunkturu, fitoterapiju, masažu, a tek unazad 200 godina (vreme postojanja “zapadne medicine”) imaju mogućnost izbora (fitoterapija ili farmakoterapija, na primer). Termin je “ušao“ u svakodnevnu upotrebu, tako da danas postoje mnoge klinike i kabineti, ordinacije, sa nazivom “alternativan”.
TRADICIONALNA MEDICINA lat.traditio: predanje, prenošenje s kolena na koleno, usmeno širenje priča, poruka, verovanja, običaj. Utemeljenje novih metoda pokazuje da je tzv. tradicionalna medicina (TM) osnov za mnoge metode novog doba, ali da termin nije sveobuhvatan.
KOMPLEMENTARNA MEDICINA lat.-complementarius-dopunski, koji dopunjuje, koji služi kao dopuna ili dodatak nečemu. Pojam koji je,možda, isključiv jer svi dijagnostičko terapeutski postupci (alternativni) mogu da budu potpuno samostalni. S tim u vezi, termin koji se dosta upotrebljava u SAD – CAM (complementary and alternative medicine).
INTEGRATIVNA MEDICINA lat.-integralis-integralan, celinski, koji sačinjava celinu. Sigurno je da se ove metode mogu primeniti zajedno sa dijagnostičkim i terapijskim postupcima konvencionalne medicine i da tako predstavljaju jednu celovitost. Ali, ne moraju! Pristup lečenju koji ima sve veću podršku, pre svega, stručnog kadra koji pripada konvencionalnoj, zapadnoj medicini. Nastao kao potreba prevazilaženja ograničenja, pre svega alopatske medicine ali i alternativne medicine. Ima za cilj da objedini oba sistema i da uspostavi tzv. holistički pristup.
Nije na odmet razjasniti i često upotrebljavane termine:
Alopatska medicina (grčki: alopathy drugi, bolest) – savremeni pristup zapadne, konvencionalne medicine: dejstvom na simptome supstancama ili postupcima koji imaju suprotno dejstvo od simptoma koji karakterišu stanje određene bolesti (antipiretici, analgetici, antihipertenzivi –mehanizam dejstva u samoj klasifikaciji).
Ovaj termin je 1842. godine skovao C.F.S. Hahnemann da bi naznačio razliku između uobičajene medicinske prakse i homeopatije, sistema terapije koji je on utemeljio.
Holistički pristup: termin holizam skovao je Džen Smats (Jan Smuts, 1870 – 1950) u knjizi – Holizam i evolucija – (Londonu 1926). Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos na grčkom – ceo) više nego zbir njenih sastavnih delova. U alternativnoj medicini sveobuhvatni pristup u kome se čovek posmatra kao jedinstvo tela, duše i duha (eng. whole –ceo, celovit)
REGULATIVA I LEGISLATIVA REPUBLIKE SRBIJE
Zakonom o zdarvstvenoj zaštiti ( (Službeni glasnik RS br. 107/05) prvi put su metode tradicionalne/komplementarne/alternativne medicine izjednačene sa dijagnostičkim I terapiskim postupcima zapadne/konvencionalne medicine.
Srbija je bila prva zemlja u region koja je zakonom I pravilnicima uređivala ovu oblast.
Početkom 2019 usvojene su izmene I dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019. Usvojen je naziv:
XX KOMPLEMENTARNA MEDICINA
Član 217 Komplementarna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one tradicionalne i komplementarne metode i postupke prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije (u daljem tekstu: komplementarna medicina), koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine.
Pod dijagnostičkom procenom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se skup postupaka i metoda komplementarne medicine kojima se vrši dijagnostika poremećaja, a koji se ne baziraju na konvencionalnim biološkim mehanizmima i ne mogu služiti za dijagnozu bolesti u konvencionalnoj medicini.
Edukacija zdravstvenih radnika za obavljanje metoda i postupaka komplementarne medicine, sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na kontinuiranu edukaciju.
Član 218 Dozvoljene su samo one metode i postupci komplementarne medicine koji:
1) ne štete zdravlju;
2) pacijenta ne odvraćaju od upotrebe metoda i postupaka konvencionalne medicine;
3) se izvode u skladu sa priznatim standardima komplementarne medicine.
Metode i postupke komplementarne medicine može u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, obavljati zdravstveni radnik kojem je ministar rešenjem izdao dozvolu za obavljanje određenih metoda i postupaka komplementarne medicine.
PRAVILNICI koji uređuju ovu oblast:
Prvi Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne/komplementarne medicine donet je 2007, potom 2018, I najnoviji u januaru 2020.
Između ostalog, nabrojane su metoda za koje , posle završene određene edukacije, zdaravstveni radnik može da dobije dozvolu za rad od Ministartsva zdravlja:
Metodi komplementarne medicine su sledeći:
I Metodi prevencije, dijagnostičke procene, lečenja i rehabilitacije:
1. Akupunktura;
2. Metode stimulacije akupunkturinih mikrosistema;
3. Kvantna medicina;
4. Homeopatija;
5. Tradicionalna kineska medicina;
6. Ajurveda – tradicionalna indijska medicina;
7. Hiropraksa;
8. Osteopatija;
II Metodi očuvanja i unapređenja zdravlja:
9. Aromaterapija;
10. Reiki;
11. Antropozofska medicina;
12. Ći gong (dao jin), joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.
Edukaciju sprovode strukovna udruženja I zdravstvene ustanove na osnovu:
Pravilnika O BLIŽIM USLOVIMA ZA SPROVOĐENJE KONTINUIRANE EDUKACIJE ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE I ZDRAVSTVENE SARADNIKE (“Sl. glasnik RS”, br. 2/2011, 23/2016 i 31/2018)- određuje uslove za akreditaciju edukacije u ovoj oblasti u sklopu KME.
LEGISLATIVA:
Zdravstveni savet R Srbije za akreditaciju programa.
Republička stručna komisija za komplementarnu medicine u okviru Ministarstav zdravlja
Strukovna udruženja
ORGANIZOVANJE EDUKACIJE
Prema Pravilniku postupak kontinuirane edukacije mogu sprovoditi:
fakulteti, škole zdravstvene struke, zdravstvene ustanove, privatna praksa, udruženja i ustanove.
Pravilnik određuje forme edukacije :
kongresi, simpozijumi, kursevi, seminari, studijski boravci, drugi oblici stručnih sastanaka, objavljivanje članaka, u stručnim i naučnim časopisima i publikacijama, rešavanje testova u pismenoj ili elektronskoj formi.
Programi namenjeni zdravstvenim radnicima su u sistemu medicinske postdiplomske kontinuirane edukacije i podležu postupku akreditacije od strane Zdravstvenog saveta Ministarstva zdravlja Republike Srbije, najvišeg akreditacionog tela za kontinuiranu, postdiplomsku edukaciju zdravstvenih radnika.
Svaki akreditovan vid edukacije ulazi u sistem obnove licence (dozvole za rad) za zdravstvene radnike.
Od 2008.g. Udruženje organizuje kontinuiranu edukaciju putem kurseva, koji su akreditovani od strane Zdravstvenog saveta.
Član je međunarodne asocijacije, Quantum medicine association, od 2007. i Svetske asocijacije akupunkture i moksibustije (WFAMS) sa sedištem u Pekingu, od jula 2018.
Edukacija je organizovana po nivoima: osnovni, viši nivo i autorizovani kursevi
POSTUPAK DOBIJANJA DOZVOLE ZA RAD
Posle završene edukacije zdravstveni radnik se upisuje u Registar praktičara profesionalnog udruženja i podnosi zahtev za dobijanje dozvole za rad (licenca) Komisiji za komplementarnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja R Srbije (Zahtev za dobijanje dozvole).